Category: Занимљивости


Фракталне новогодишње честитке

 

У оквиру пројекта “Тепих Сјерпинског“, у коме су учествовали и ученици наше школе, реализује се још једна активност – прављење новогодишњих честитки на тему фрактала. Свака школа која се пријавила да прави честитке треба да их пошаље некој школи, и такође да прими честитке  од неке од пријављених школа.

партнерска школа

Ученици су уживали у изради честитки, које смо послали школи у Букурешту, у Румунији.

Ученици издвојеног одељења школе у Сефкерину су учествовали у популарном националном такмичењу “Мислиша“ (основни ниво), које се одржавало у четвртак  12. марта 2015. године, у организацији математичког друштва “Архимедес“. Наши ученици (46) од другог до осмог разреда су решавали по 25 задатака различите тежине, првенствено логичко-комбинаторног карактера, у складу са програмом математике. Њихови одговори су послати математичком друштву “Архимедес“, које ће их прегледати и обрадити резултате.

Циљ овог такмичења је популарисање математике, развијање интересовања за њу код што већег броја ученика и њихова мотивација да математику уче што више, кроз лепе и интересантне задатке.

Сви учесници су добили сертификате о учешћу и пригодне поклоне, ученици који постигну високе резултате биће награђени похвалницама, а најуспешнији могу бити позвани на велико републичко финале  19.4.2015. у Београду.

Табеле са тачним одговорима можете пронаћи на званичној интернет страници математичког друштва “Архимедес“ http://www.mislisa.rs.

misliša 2015 013 ?????????? misliša 2015 004 misliša 2015 007 ??????????

Фрактали

fraktal Pitagorino drvo20141223_09030420141223_090245

Пирамида

Piramida

Дан броја Пи 2014. године

002 004 005 (2) 006 008 (2)007

Михајло Пупин

Mihajlo Pupin

Питагора

003 004

Ученици и наставници математике основне школе “ Доситеј Обрадовић“ из Опова су у суботу 21. фебруара саставили свој део тепиха и тиме учествовали у стварању највећег фрактала на свету.

мапа

У нашој школи је у изради тепиха четврте итерације учествовало 64 ученика, од којих је свако добио 64 налепнице које је требало да залепи на одговарајуће шаблоне, чиме смо добили тепихе друге итерације. Затим је сваких осам ученика склопило осам тепиха треће итерације, а онда смо сви заједно склопили тепих четврте итерације, који ћемо послати на израду тепиха пете итерације. У изради су учествовали ученици четвртог, петог, шестог, седмог и осмог разреда из матичне школе и издвојених одељења.

готов тепих

Ову врсту фрактала први је описао пољски математичар Вацлав Сјерпински 1916. године – почиње се од једног квадрата који се подели на девет једнаких квадрата, па се средишњи квадрат одузме (прва итерација), затим се поступак наставља на преосталих осам квадрата. У току је израда тепиха седме итерације  чије ће димензије бити 43,74 метара и садржаће 512 мањих тепиха четврте итерације, које склапају школе учеснице у пројекту. Коначан тепих ће бити приказан на 13. међународном конгресу ICME (Congress of Mathematical Education), који ће бити одржан 2016. године.  (http://anicatrickovic.weebly.com/doga273aji/projekat-tepih-sjerpinskog)

Ученици су се лепо забавили, помогли својим учешћем у реализацији међународног пројекта и научили да математика може бити јако занимљива и креативна.

sklopljen tepih

У току је велики међународни пројекат “Тепих Сјерпинског“ који повезује децу целог света која заједно праве огромни геометријски фрактал. Учествује више од 254 школа из Европе и света, као и 64 школа из Србије, међу којима је и наша школа.

Више информација можете наћи на Фејсбук страни пројекта за Србију, као и на страни наставнице Анице Тричковић.

Заинтересовани ученици могу да се пријаве код мене на часовима, а ученици из других издвојених одељења и матичне школе у Опову код својих наставника математике.  Очекујемо пошиљку са материјалом ускоро, па ћемо направити свој део тепиха и послати га на склапање са осталим теписима.

 

 

Picture

 

 

 

ЦРТАНИ ФИЛМ – ДОНАЛД У СВЕТУ МАТЕМАТИКЕ.

Број Пи

Слике су преузете са следећих места:

http://manny-lorenzo.artistwebsites.com/

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/410305/Dizajneri-pretvorili-broj-Pi-u-umetnicko-delo

http://murdocsnook.deviantart.com/art/Pythagoras-Tree-131578472

http://www.cameronius.com/graphics/impossible-fractals-figures/

решавање проблема

И ове године је 73 ученика и седморо наставника школе “Доситеј Обрадовић“ из Опова посетило Фестивал науке у Београду. Циљ посете је испуњен, јер је ученицима пружен инспиративан поглед на науку и продубљена интересовања. Ученици су учествовали у интерактивним поставкама из разних научних области и имали прилику да виде и осете науку.

На Фестивалу науке смо видели много лепих и занимљивих ствари. Учествовали смо у једном експерименту дестилације жалфије, видели смо много необичних и несвакидашњих ствари: како се прави филм, од чега је настао угаљ, како се гаје рибице. Гледали смо како се прави крема против комараца, видели смо војну опрему, пушке, војне камере. Показали су нам цртани филм о планетама, звездама, сазвежђима и галаксијама. На фестивалу сма се лепо провео, видео много занимљивих ствари и понешто научио.

Дејан Станисављевић, 7-5

ТалесГрчки филозоф Талес 

је између осталог предвидео помрачење Сунца које се догодило 584. године пре нове ере, измерио је висину пирамида, доказао је и неколико геометријских теорема, а једна се и данас назива по њему.

Једном приликом је, гледајући више у звездано небо него куда је ходао, прича се, упао у јаму.

На његове позиве за помоћ одговорила је једна старица која се  ту затекла и тада га је посаветовала:

“Ти не видиш ни куда ходаш, а хоћеш да знаш шта се на небу дешава!“

АристотелКолико знам?

Аристотел, грчки филозоф, који се прославио закључком да је Земља округла, био је и учитељ Александра Великог. Како је често на питања одговарао да не зна одговор, људи су се питали за шта га онда краљ плаћа.

Аристотел би одговарао:

“Краљ ме плаћа само за оно што знам. Када би ме плаћао и за оно што не знам, читава његова ризница не би била довољна за то.“

Једном приликом Аристотелу је речено да има људи који га иза леђа оговарају.

На то је одговорио како му не смета да га оговарају док није присутан, и да га тада ништа од тога не боли, па чак могу да га изударају када није ту.

ПаскалНикако математика

Француски математичар, физичар и филозоф Блез Паскал имао је оца са чудним погледом на образовање. Одлучио је да сам подучава сина, а није му дао да учи математику све до 15. године.

Паскал је добро познавао особине течности и гасова и волео је да експериментише пред публиком.

Једном је напунио водом буре од 300 литара. Затворио га је и на  поклопцу направио отвор величине 1 cm2. Кроз тај отвор провукао је цев дугачку више од 10 метара. Када је цев напунио водом, буре се распало услед великог притиска.

ЊутнБатине су из Раја…

Исак Њутн, познати енглески физичар, математичар и астроном, познат је по анегдоти да му је пад јабуке на главу дао идеју за теорију гравитације, али не само по њој.

Као одговор на питање како је, иако на почетку лош ђак, успео да се поправи у школи, Њутн је одговорио:

“У почетку сам био један од најгорих у разреду. Али када ме је један од ученика издеветао, мислећи да као најбољи ђак на то има право, одлучио сам да му се осветим – и прионуо сам на књигу и убрзо постао први ђак у одељењу.“

Бенџамин ФренклинВреме је новац

Познати амерички физичар, проналазач и државник, Бенџамин Френклин је поред науке остао упамћен и по ставовима о друштву и економији.

Једна од његових чувених изрека је и: “Време је новац.“

Френклин се залаго за то да сви имају право гласа, а не само они који плаћају порез, образлажући то на врло духовит начин.

“Ја имам лепо магаре за које плаћам порез. Дакле, имам право гласа. Када ми животиња угине нећу га више плаћати, па према томе нећу више бити гласач. А сада бих волео да знам ко је у ствари гласач – ја или моје магаре?“

ЛапласКао што је очигледно

Француски астроном, физичар и математичар Пјер-Симон Лаплас је често у својим радовима користио фразу

“као што је очигледно“.

Једном приликом преводилац његових дела је констатовао како су му, кад год је наишао на Лапласово “као што је очигледно“, били потребни сати мукотрпног рада да би схватио о чему се ту ради.

 

ХумболтКомплетирање књига

Немачки природњак, географ и астроном Александар Хумболт истраживао је Земљин магнетизам и распрострањеност биљака у зависности од климе.

Од овог оснивача модерне географије један познаник је једном приликом позајмио други део ретке књиге “Пернати свет Јужне Америке“.

Та му се књига толико допала да, упркос многим опоменама научника, није хтео да је врати. На крају му је Хумболт послао и први део књиге са посветом:

“Нека бар један од нас поседује оба дела књиге.“

ПупинБрој студената

Српски физичар и проналазач Михаило Пупин био је професор теоријске физике на Универзитету Колумбија у Њујорку. Изумео је индуктивни навој (Пупинов калем) који је успео да реши проблем жичаног преноса телефонских разговора на велике даљине. Добио је Пулицерову награду 1924. године за аутобиографску књигу “Са пашњака до научењака“, а за научни рад из области електротехнике Едисонову медаљу.

Једном приликом Пупин је на поклон добио два ждрепца од пријатеља који је имао ергелу. Обучавао их је са великим умећем и задовољством, тако да су освајали много награда. Пупинов друг из студентских дана, изненађен што један професор наступа на изложби коња, му је прокоментарисао: “Ако ви овако обучавате и студенте, као што сте обучили коње, онда сте вероватно највећи професор у Америци.“

Пупин му је на то одговорио да би то било тачно да не мора да ради истовремено са двеста, већ само са два студента.

Павле СавићКинески филозоф

Српски научник Павле Савић проучавао је област нуклеарне физике- добио је Златну медаљу Ломоносова, највеће руско научно признање.

Док је био ђак, добио је примедбу од професора српског језика да на писменом задатку није користио цитате, уз коментар да се без цитата не види да ишта чита.

На следећем писменом задатку Павле је цитирао славног кинеског филозофа Ван Фу Џија.

Добио је одличну оцену и похвалу што је тако брзо прихватио савет.

Само најближи његови другови су знали да поменути славни филозоф не постоји.